Za one koji su tu godinu proživeli, 1983. će biti emotivni podsetnik, a za one koji su rođeni kasnije najpreciznija mapa sveta koji je nestao. U godini pred Olimpijske igre u Sarajevu, u kojoj je Šibenki bilo pokradeno prvenstvo, Danilo Kiš objavio Enciklopediju mrtvih a Bajaga svoj prvi album, sedamnaestogodišnji Miljenko Jergović luta gradskim ulicama, obilazi knjižare i klubove, opsesivno čita novine i sluša pank i rok. To vreme je obeleženo neizvesnošću i njegovim strahom od odlaska u vojsku, prvim filozofskim raspravama, identitetskim preispitivanjima, ali je ispunjeno i malim radostima. Niko još ne sluti katastrofu koja će započeti nepunih deset godina kasnije. U knjizi 1983. Jergović rekonstruiše duh Sarajeva osamdesetih kroz trideset i tri fragmenta koji se sklapaju u intimni portret jedne godine. Jergovićev glas je prepoznatljivo snažan: topao, ironičan, melanholičan i duboko ljudski. Ovo nije knjiga o velikim istorijskim događajima, već o sitnim epizodama koje grade identitet i pamćenje – emotivno bogata rekonstrukcija svakodnevice kasne Jugoslavije i još jedna potvrda Jergovića kao izuzetnog hroničara SFRJ kulturnog i emocionalnog pejzaža.