Драгиша Васић (Горњи Милановац, 2. октобар 1885 — Бања Лука, јун 1945) је био српски и југословенски политичар, академик, адвокат, приповедач, романсијер, есејиста и новинар. Почетком Другог светског рата је приступио четничком покрету Драже Михаиловића. Крајем рата, јуна 1945. године, је по кратком поступку осуђен на смрт као главни идеолог четничког покрета и стрељан у Бања Луци. Године 2009. је рехабилитован. Драгиша Васић је објавио један роман (Црвене магле, 1922) и три збирке приповедака (Утуљена кандила 1922, Витло и друге приче 1924. и Пад са грађевине 1932). Планирао је да друге необјављене приповетке скупи у збирку под насловом Бакућ Улија и друге приче, али то никада није учинио. 1990. Гојко Тешић је приредио Сабране приповетке Драгише Васића, књигу је поделио на четири дела, тј. збирке - четврта је Бакућ Улија и друге приче.