Jovica Aćin je rođen potkraj 1946. godine u Zrenjaninu. U Beogradu privremeno živi od 1965. godine. Početkom sedamdesetih godina 20. veka bio je više puta osuđivan zbog svog pisanja i kao urednik Studenta (lista beogradskih studenata). Živi i od prevođenja, pre svega sa francuskog i nemačkog jezika. Dosad je preveo tridesetak knjiga iz književnosti i filozofije, od Fridriha Ničea i Helderlina do Anrija Mišoa, Siorana i Kafke. Među njima su dve najnovije: roman Tomasa Bernharda Stari majstori i esej Roberta Muzila O gluposti. Od njega su knjige eseja i književnih istraživanja: Izazov hermeneutike (DOB : 1975) Paukova politika (Prosveta : 1978) Šljunak i mahovina (Rad : 1986) Poetika rastrojstva (Svetovi : 1987) Poetika krivotvorenja (Svetovi : 1991) Gatanja po pepelu (Stubovi kulture : 11993, 22003) Apokalipsa Sad (KOV : 1995) Od njega su i knjige sa pričama: Duge senke kratkih senki (Svjetlost : 11991, Draganić : 21997, Biblioteka Zrenjanina : 32003) Uništiti posle moje smrti (KOV : 11993, Stylos : 22000) Leptirov sanovnik (Draganić : 1996) Nezemaljske pojave (Narodna knjiga - Alfa : 1999) Lebdeći objekti (Narodna knjiga - Alfa : 2002) Ko hoće da voli, mora da umre (Stylos : 2002) Mali erotski rečnik srpskog jezika (Stylos : 2003)