Kojim god putem da krenete kroz ovaj kraj, jedva ?ete sresti ?ovjeka, bilo koje vjere ili nacije. Ipak tu i tamo sretnete ponekoga. Osim preplanulog lica i koš?ate gra?e, koja krasi sve jednako, bilo koje vjere da su, na vas ?e utisak ostaviti o?i ovih ljudi. Nakon dužeg posmatranja ?ini se da su to o?i pune bola i tuge na koje niko nikada nije stavljao melem… Melanholi?nom zbirkom pri?a Preko praga vladika zahumsko-hercegova?ki i primorski Grigorije Duri? nesumnjivo ulazi u red darovitih bosanskohercegova?kih pisaca, koji svojom prozom nastavlja najbolju tradiciju pripoveda?a na srpskom jeziku, od Petra Ko?i?a do Zuke Džumhura, Ive Andri?a ili Meše Selimovi?a. Posle dve duže novele, Lazar i Pri?a o starom kralju, objavljene pre više godina, pisac se u ovoj zbirci okre?e sudbinama malih ljudi u svom hercegova?kom podneblju s kraja burnog XX veka. Kada piše o pojedina?nim sudbinama savremenika, njihovim nesre?ama, nesporazumima i zabludama, bolestima, bedi i stranputici, pisac izdvaja najsvetlije trenutke njihovog života i nalazi najdragocenije crte njihovog karaktera. A kada piše o lopti, smehu, vozovima, o brigama, moru ili manastirima, Grigorije Duri? oživljava zaboravljene ili ispražnjene prostore, predele i raspoloženja svoga ratom opustošenog podneblja. Izvanredan psihološki portretista, autorski glas u ovoj knjizi uzdiže se iznad zlosre?nih podela u narodu, prelaze?i preko uskog i sebi?nog praga svoje ku?e, vere i nacije, i daje nam svakim retkom svoje proze na znanje da ?e se ugledati na Andri?evu „Najve?a planina koju ?ovek mora pre?i je prag njegove sopstvene ku?e.“