Ugledni, imućni gospodin u godinama pronađen je obešen u svojoj velelepnoj vili. Skoro sve upućuje na to da je reč o samoubistvu, ali mladom Policajcu jedan skoro neprimetan trag pobuđuje sumnju. Naslućujući da je ipak reč o ubistvu, Policajac sprovodi ličnu istragu koja će ga odvesti do neobične, narandžaste kuće pod praškim brdom Petšin. U kući žive tri ugledne gospođe, Dijana Adler, Birgit Strather i Erika Ajs, ali one trenutno nisu tu, na jednom su od svojih mnogobrojnih proputovanja. Ko su tri obrazovane i odlučne gospođe koje govore nekoliko jezika, imaju svoju filmsku kompaniju, drže preskupe časove joge i kreativnog pisanja? I ko je Ingrid Vizental, čija se senka nadvija nad svim događajima? Prilog istoriji radosti se iz krimi priče pretvara u potresno svedočanstvo o sudbini napastvovanih devojaka u različitim zemljama sveta u proteklih sedamdeset godina, u miru jednako kao i u ratu. Fikcija i faktografija smelo se prepliću u ovom silovitom, potresnom i pre svega istinitom romanu, koji XX vek proglašava vekom žrtava. Može li pravda biti zadovoljena ukoliko su zločinci pošteđeni pred zakonom samo zato što su ratni pobednici, bogataši, ugledni političari – samo zato što su muškarci? Koliko još nasilja i ratova treba da pustoši svetom dok nas patnja konačno ne učini humanijim? Možda odgovor imaju samo laste, prave junakinje ovog romana, slobodna, hrabra, požrtvovana i nenasilna bića koja, upravo zbog toga, jedina znaju šta je istinska radost.