Što se ove epizode tiče, imamo jednog bauka u ljudskom obliku i cenjenog doktora koji nosi čak i titulu viteza, a u stvari je – ubica. Nismo vam time ništa otkrili pre vremena, situacija je jasna od samog početka stripa. No, kakva je motivacija ovog negativca? Gotovo š u razgovoru s klijentima deluje razborito, kao osoba koja je odbacila sve veštački nametnute društvene norme i posvetila se ličnom profitu kao jedinoj važnoj stvari na svetu. S druge strane, kada je sam, naš monstruozni doktor čika sudbinu, lično prenosi leševe, izaziva policajce koji ga zaustavljaju, apsolutno je siguran u nedodirljivost koju mu pruža status u društvu – društvu čije je norme tako olako odbacio. I uz sve to mirno spava. Tim povodom Luka Enoh se poziva na mišljenje oca psihoanalize, Sigmunda Frojda, u vezi s ljudsko prirodom. Frojd nam kaže da čovek nije smerno biće kome treba ljubav i da nije baš u stanju da se racionalno brani kada je napadnut. Ne, čovek je agresivan i u tuđem napadu vidi priliku da iskaže sopstvenu agresivnost, da na drugome iskali energiju bez nekog smislenog učinka, da na njemu iživi svoje seksualne frustracije, da ga ponizi i muči. Čovek je čoveku vuk, agresivnost čuči u svakome od nas i čeka samo zgodan trenutak da se manifestuje i razotkrije ljudsku zver koju (donekle) obuzdavaju društvene norme. Za opravdavanje takve ideje služi i govor zlog doktora o krivici, za koji je Enoh dobio inspiraciju iz jednog teksta italijanskog pisca i kritičara Đuzepa Pontiđe, dok su citati o Žilu de Reu preuzeti iz knjige „Plavobradi“, Ernesta Ferera. U ovoj epizodi takođe imamo i do sada najdetaljniji opis nastanka kaste Zaštitnika i sukoba s Krvničkim sojem, đavolima. Mitološki osnov sukoba preuzet je iz Knjige Enohove, religijskog teksta koji nije uvršten u zvaničnu Bibliju, već se smatra apokrifnim. Postoje dva prastara prevoda Knjige Enohove, etiopski i slovenski, s tim što je slovenski rađen po starijoj verziji teksta i kraći je. Enoh se ovde poziva na etiopsku verziju, što je stvorilo male probleme s prevođenjem, jer kod nas prisutni „slovenski Enoh“ nema detalje na koje se Gea poziva, kao što se i uprevodu Biblije Karadžića i Daničića ne spominju Nefilimi i Elohimi, već samo divovi i sinovi Božiji. Zato je tekst koji Gea u našem izdanju citira kombinacija etiopske i slovenske verzije, jer smo probali da ostanemo verni našoj tradiciji, a da ipak ne ispustimo bitne detalje. Činjenica da ni biblijski tekstovi ne mogu da se slože da li su Elohimi/Gregori bili dobri ili loši momci svakako se prenela na konačni rezultat – ali je u skladu s konstantnim preispitivanjem pojmova dobra i zla koje će u Gei biti sve očiglednije. Nadamo se da je rezultat zadovoljavajući.