GEA „Kažu da su Đavoli od pamtiveka bili neprijatelji ljudskog roda. Prisutni su u istoriji čovečanstva od davnašnjih vremena i svaka civilizacija ih je identifikovala kao glavnog protivnika. Biblijski mit o padu Lucifera nakon borbe s arhanđelom Mihajlom pripoveda nam i o Velikom ratu između tog Krvničkog soja i šačice ljudi koje su podržavali i vodili Vrhovnici, arhanđeli iz religijske tradicije hrišćana, Jevreja i muslimana. U hermetičkom govoru svoje kaste ti ljudi su sebe nazivali Zaštitnicima. OVO JE PRIČA O JEDNOJ OD NJIH.“ Ili – o GEI, mlađahnoj junakinji izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore, koju odnedavno možete da nađete u izdanju Darkwooda. E sad, na osnovu ovog uvoda koji je preuzet iz prve sveske serijala, možete da steknete utisak da je reč o fantasy serijalu sa teškim temama o večnoj borbi protiv metafizičkog zla. S druge strane, na Bonellijevoj web stranici, Gea je opisana kao mlada rokerka koja vozi skuter, ide na časove kenda, svira u bendu i voli sve što vole savremeni mladi. I šta je tu tačno? GEA je i jedno, i drugo, i mnogo više od oba. Humor, horor, metafizika, duhovnost, ezoterija, brutalna kiritika društva, anarhija i rokenrol – sve su to elementi koje je Luca Enoch, koji potpisuje i crtež i scenario (čast da bude kompletni autor serijala je do sada u Bonelliju ukazana samo njemu) ubacio u Geu. Dakle, tu je pre svega dobra zabava s energičnom glavnom junakinjom i njenim zgodama i nezgodama; zatim zdrava dozu horora, jer se Gea ipak bori protiv demona; ali i ezoterija i mistika – njen svet je do detalja razrađen, baziran na hinduističkim, jevrejskim i hrišćaniskim legendama – količine prastarih misterija koja se pojavljuje u stripu se ni Marti Misterija ne bi postideo. A iznad svega, Luka Enoh koristi sukob dve rase, ljudske i demonske, za brutalnu kritiku društva u kome su neki krivi samo zato što su „stranci“, a poreklo neprijateljstva se ne ispituje. Kako serijal odmiče, neprijatna pitanja o samoj prirodi sukoba i ratova isplivaće na površinu za Geu – i lakih odgovora neće biti. Dakle, mlađahna glavna junakinja je Zaštitnica, pripadnica kaste koja od pamtiveka štiti našu dimenziju od bića koja dolaze iz drugih univerzuma. Ti „uljezi“, koji u naš svet dolaze kroz interdimenzionalne prolaze koje Zaštitnici nazivaju „Pragovima“, nekada su dobroćudni (kao što je rasa zvana „Zverko“), a neretko to nisu. Zli uljezi uglavnom pripadaju Krvničkom soju, znanom i kao „Đavoli“, večnom neprijatelju čovečanstva. Glavnom ispostavom Đavola na Zemlji rukovodi Diva, demonka maskirana u modnu kreatorku. Geine zaštitničke aktivnosti tajna su za njene drugare iz škole i iz benda u kome svira – samo smatraju da je ona malko čudna. Takođe, pomenimo da se Gea u nekoliko navrata srela i s Didlijem, smotanim agentom iz sekcije „Vanzemaljski kontakti“, koji očajnički pokušava da dokaže da se po svetu šetaju čudna bića. Gea je u Italiji izlazila tokom osam godina, od 1999. do 2007., na svakih šest meseci (pošto je Enoch kompletni autor, potrebno je vreme da se naprave tih 130 strana koliko ima svaka epizoda). Prva Bonellijeva mini-serija, zahvaljujući čijem uspehu su kasnije krenuli i Demijan, Skriveno lice, Bred Beron i ostali, Gea je jedna velika priča podeljena na 18 epizoda. Dešava se „danas“, u metropoli koja može biti Njujork, Milano ili Pariz (a uz malo natezanja, Beograd ili Zagreb), ali svet se menja. Serijal počinje polako, sa naizgled zasebnim epizodama, da bi se posle broja 12 sve niti splele u jednu veliku priču. GEA je pre svega strip o odrastanju glavne junakinje koja od klinke sa gitarom vremenom postaje nešto... više. A zatim, to je strip o paradoksima i licemerju savremene civilizacije sa kojim će zta civilizacija morati da se suoči na najkatastrofalniji mogući način. Jer, svako društvo koje postalo previše zadovoljno sobom, previše stagnantno, previše duhovno umrtvljeno – ruše varvari. Tako je još od Rima, to preti i Geinom svetu kada nagrnu Đavoli. Ali, ako su stagnacija i mir zlo, šta je uopšte dobro? 18 epizoda da se od sveta spasi šta se spasti može. Ako išta i vredi spasavati. Ko preživi, pričaće. U svakom slučaju, osnovnu „Bonelli“ formulu već znate i volite – nadamo se da će vam se nadogradnja koju Gea donosi dopasti. Potražite je na svaka dva meseca na kioscima, ili u vašim omiljenim striparnicama.

Ako je ovo vaš prvi susret s Geom, ili ste kojim slučajem zaboravili šta se desilo u prethodnom broju, ne brinite, podsetićemo vas: Gea je Zaštitnica, pripada čuvarima koji našu dimenziju već milenijumima brane od uljeza iz drugih dimenzija. Uljezi nisu nužno neprijateljski nastrojeni, one bezopasne Gea kroz dimenzionalni prolaz, znan i kao Prag, šalje u Limbo, neku vrstu dimenzije-čekaonice, gde uljezi čekaju na povratak u svoj svet. One opasne, koji uglavnom spadaju u Krvnički soj, demone ili đavole, Gea mora da ubije. Uljeze nalazi pomoću svog mačora Kaljostra, kome se na čelu pojavljuje bela zvezda kada je neki od njih u blizini. Kaljostro pak iz nekog razloga ne može da oseti Divu, demonku zamaskiranu u modnu kreatorku, koja se zaklela da će Gei doći glave. No, Gea je takođe tinejdžerka koja voli sve što vole mladi, tako da u neimenovanoj metropoli, koja može biti Njujork ili Milano (a uz malo natezanja i Beograd), traži priliku za zabavu, dobru muziku i provod s prijateljima. Finansira je misteriozni „Ujak“, a progone je noćne more u kojima je, naizgled, jedan demon pobio njene rodietlje. I to je to, to je sve što treba da znate. Sad kad smo prebrinuli prepričavanje, pozabavimo se malo uzorima Luke Enoha, kompletnog autora ovog serijala. Prvo, mačak Kaljostro nije „pozajmljen“ iz Dilana Doga. Dilanofili znaju da se u tom serijalu takođe pojavljuje mačor s magičnim moćima, ali Enoh i Ticijano Sklavi, autor DD-a, jednostavno su u mladosti gledali iste filmove – Kaljostro je u italijanskom prevodu ime magičnog mačka u romantičnoj komediji „Zvono, knjiga i sveća“ o zaljubljenoj veštici (u američkom originalu mačak se zove „Pajvaket“). Dalje, i pored određene sličnosti u dinamici crtanja, Gea nije grafički inspirisana japanskim stripovima, mangama. Sam Enoh kaže da ih ne prati, osim naravno klasika kao što su Akira Katsuhira Otomoa i Ghost in the shell Masamune Široua, i da je njegov stil u Gei plod želje za većom dinamikom crteža. Ono što je pak očigledno bio uzor Enohu jeste misticizam i ezoterija svih vrsta, pa smo tako već u prošlom broju imali pominjanje Teozofista, Kabale i termina iz joge… a to će se nastaviti i kroz ostatak serijala, s naglaskom na, prikladno, Knjigu Enohovu, apokrifni biblijski tekst o kome će biti više reči u narednim brojevima. Za kraj recimo nešto i o priči u ovom broju. Gea će se ovde sresti sa Satirima, šumskim ljudima koji imaju kozje noge i rogove i koji simbolizuju Haos. Dionisova povorka iz naslova epizode je skup mitskih bića slične nepredvidive i razuzdane prirode, koja dolaze do izražaja u nestabilnim vremenima kada je ustaljeni poredak dovoden u pitanje i nagoni prevladavaju nad razumom. Iako to nije naznačeno u ovoj priči, to znači da je Gein svet blizu promene… promene koja će uslediti u narednim brojevima serijala. Takođe, ne dozvolite da vas simpatični Satiri zavaraju – oni kidnapuju žene i oplođuju ih protiv njihove volje. To je u prirodi Satira, njihova kultura to ne samo da dozovljava nego se i oslanja na taj nama grozan čin – što ne znači da je tako nešto opravdano. Ali sukob kultura s potpuno suprotstavljenim sistemima vrednosti i problemi koji iz toga nastaju nešto je što je uobičajeno u Geinom svetu… kao i u našem.

Hajmo na brzaka – ako vam je ovo prvi broje Gee, evo šta treba da znate: mlađahna glavna junakinja je Zaštitnica, pripadnica kaste koja od pamtiveka štiti našu dimenziju od bića koja dolaze iz drugih univerzuma. Ti „uljezi“, koji u naš svet dolaze kroz interdimenzionalne prolaze koje Zaštitnici nazivaju „Pragovima“, nekada su dobroćudni (kao što je rasa zvana „Zverko“), a neretko to nisu. Zli uljezi uglavnom pripadaju Krvničkom soju, znanom i kao „Đavoli“, večnom neprijatelju čovečanstva. Glavnom ispostavom Đavola na Zemlji rukovodi Diva, demonka maskirana u modnu kreatorku. Geine zaštitničke aktivnosti tajna su za njene drugare iz škole i iz benda u kome svira – samo smatraju da je ona malko čudna. Takođe, pomenimo da se Gea u nekoliko navrata srela i s Didlijem, smotanim agentom iz sekcije „Vanzemaljski kontakti“, koji očajnički pokušava da dokaže da se po svetu šetaju čudna bića. I to je to! A došlo je vreme da kažemo i koju reč o Luki Enohu, tvorcu i kompletnom autoru serijala. Rođen u Milanu 1962, Enoh je počeo da se bavi stripom početkom devedesetih, prvo s nekoliko kratkih priča, a zatim je kreirao serijal Sprayliz. U tom serijalu već se pojavljuju Enohove omiljene teme – radnja prati mladu tinejdžerku Elizabetu „SprejLiz“ Petri koja svojim grafitima skreće pažnju na zloupotrebe vlasti lokalnog gradonačelnika i drugih gradskih i državnih funkcionera. Mladi ženski likovi puni energije i savremeni društveni problemi nastaviće da budu Enohovo polje interesovanja i nadalje, ali će za Geu tome pridodati – misticizam. No, vratimo se Sprejliz: 1995. serijal je dobio nagradu za najbolji strip koju dodeljuje časopis „Fumo di China“ i, ironično, iste godine biva ukinut zbog slabog interesovanja. Nakon toga Enoh crta nekoliko epizoda serijala „Legs Weaver“ za izdavačku kuću „Boneli“ i sa Stefanom Vijetijem počinje rad na grafičkoj noveli „Dragonero“. No, usred svega toga, Serđo Boneli mu je ponudio da kreira nov serijal, nov ženski lik, i da prvi put u istoriji ove kuće bude kompletan autor serijala. Tako je „Gea“ startovala 1999. i izlazila je na svakih šest meseci do 2007, kada je priča o mladoj Zaštitnici stigla do kraja. Pošto se Gea pokazala uspešnom i kreativno i komercijalno – Boneli je ponovio svoju ponudu, te tako od kraja 2007. u Italiji na svakih šest meseci izlazi nov Enohov serijal, „Lilit“, o devojci (naravno!) koja je poslata nazad kroz vreme kako bi uništila svaki vremenski tok u kome se pojavljuje Trnovac, misteriozni entitet koji će dovesti do uništenja čovečanstva. Paralelno s „Geom“ i „Lilit“, Enoh je nastavio da povremeno radi epizode Sprejliz, koliko mu vreme dopušta. Za francusku izdavačku kuću „Les humanoides associes“ je s Mariom Albertijem kreirao serijal „Morgana“, kombinaciju naučne fantastike i fantazije, i koju godinu kasnije s Mauriciom de Vićencom „Rangaku“, avanturu smeštenu u Japan u vreme sedamnaestog veka. Enoh je oženjen i ima dve kćerke, a na internetu možete naći njegov blog na adresi http://lucaenoch.ilcannocchiale.it. I letimičan pogled na taj blog pokazaće vam da je Enoh po političkim uverenjima anarholevičar, da se zalaže za legalizaciju marihuane i da ne gleda blagonaklono na Silvija Berluskonija. Drugim rečima, ako volite mlade energične devojke koje love čudovišta, ili ste pak ljubitelj ezoterije, ili jednostavno imate anarhističke tendencije – pa, Luka Enoh ima strip za vas!

Questa volta i mostri non hanno le fattezze aliene delle creature che Gea cerca di contrastare con la sua spada e con l’aiuto del suo gatto Cagliostro. Un gruppo di «persone normali» decide di ripulire la città dall’indesiderabile presenza dei clandestini; ma tra gli emarginati, vittime delle loro sanguinarie incursioni, si nascondono anche entità intrusive provenienti da piani di esistenza diversi dal nostro, le quali reagiscono con violenza ancora maggiore di quella dei loro carnefici…

Šta smo naučili iz prethodnih epizoda Gee? Da naš svemir nije jedini, već se nalazi u beskonačnom multiverzumu kroz koji teku dimenzionalne energije. Te energije ponekad povuku i živa bića, pa se ona ni kriva ni dužna nađu u našem svetu. Gea je Zaštitnica, čija je dužnost da takve uljeze ili ukloni iz našeg sveta ili ih trajno eliminiše. Ali Gea je mlada i neiskusna, tek nedavno se srela sa drugim Zaštitnicima – i da bi bila s njima u kontaktu, mora da proba da stigne do astralne ravni, duhovnog okupljališta te ratničke kaste. U tome joj pomaže Tara, uljez iz druge dimenzije, koja tvrdi da je bila inspiracija za razna božanstva u ljudskoj istoriji, od Kali do jedne od Tuatha di Danaan. A Geini zakleti neprijatelji su Đavoli, Krvnički soj, čiji su predstavnici na našoj planeti Ardat-Lili i Rakšasa. Sad kad smo obnovili znanje, da vidimo šta nam ova epizoda donosi. Pre svega, predestinaciju: da li je Nero, glavni „negativac“ ove priče, zaista zao? Ima li izbora, ili ga je njegova sopstvena priroda osudila još pre rođenja? U vezi s tim, u predgovoru ovog broja Luka Enoh citira pisca i novinara Itala Kalvina: „Teška je sudbina imati sudbinu. Čovek s određenom sudbinom hoda znajući da ga koraci mogu odvesti samo na mesto koje su mu već zvezde predodredile...“ Da li je Nerov put samim tim i put tame, put zla, bez mogućnosti skretanja? Ili ipak postoji jedna tačka, sitna ali ključna, u kojoj je mogao da se odupre silama mraka? I za to Enoh ima prigodan citat, ovog puta francuske mističarke, filozofa i društvene aktivistkinje Simon Vej: „Postoji neka vrsta nevinosti duše vezana za dobrotu, koja jednom oduzeta više ne može da se vrati, istovetno nevinosti koju žena predaje muškarcu. Ta žena može da postane neverna, preljubnica, ali više nikada neće biti devica... Za svako ljudsko biće postoji jedan trenutak, svima neznan, a naročito nama samima, nakon koga duša više ne može da sačuva tu nevinost. Ako se pre tog časa, oduvek zapisanog, duša nije predala Dobroti, odmah će je uzeti Zlo. U svakom trenutku čovek može da se poda zlu, jer on to čini nesvesno i ne zna da na taj način u sebe unosi stran autoritet. Duša pije narkotik pre nego što preda svoju nevinost.“ Tema predestinacije daje nam jedno moguće čitanje Nerovog puta. Drugo je u vezi s halucinogenim drogama. Naime, Nera je (a umalo i Geu) Krvnički soj „vrbovao“ tokom transa izazvanog upotrebom halucinogena (bar u Geinom slučaju, Nero je iskusniji, pa mu možda nisu bile potrebne gljive). A igrom slučaja koje je Luka Enoh bez sumnje bio svestan, „nero“, ili „crno“, jeste sleng za jednu vrstu droge, nasuprot opštepoznatom „belom“ – tako da cela epizoda može biti i upozorenje za one koji nespremni planiraju da krenu putevima duhovnog razvoja. Što se citata u samom stripu tiče, Gein uspon kroz dimenziju ushićenja vizuelno je zasnovan na slici Most preko haosa Džona Martina, britanskog slikara iz 19. veka; Knjiga o Somi, koju Gea čita, delo je nazvano po toj biljci/božanstvu Amerikanca R. Gordona Votsona; diskusija o ljudima od znanja između Gee i Teškaša (još uvek neimenovanog – strpite se još nekoliko brojeva) „blago“ je izmenjena verzija diskusije iz Odvojene stvarnosti; a sam Teškaš vizuelno podseća na američkog glumca Džona Belušija. Recimo ponešto i o imenu glavnog „negativca“ priče – dok ima naznaka da je Enoh želeo da se on zove Crni, a ne baš Nero, svi drugi Zaštitnici imaju prava imena, a ne nadimke, pa nije logično da Nero bude jedini izuzetak – i to s tako prikladnim nadimkom, koji je dobio pre nego što je postao odmetnik. Igra reči iz naslova je ionako neprevodiva, jer bi u jednom značenju „La via del nero“ značilo „Put tame“, a u drugom, za koji smo se i mi opredelili, „Nerov put“.

Što se ove epizode tiče, imamo jednog bauka u ljudskom obliku i cenjenog doktora koji nosi čak i titulu viteza, a u stvari je – ubica. Nismo vam time ništa otkrili pre vremena, situacija je jasna od samog početka stripa. No, kakva je motivacija ovog negativca? Gotovo š u razgovoru s klijentima deluje razborito, kao osoba koja je odbacila sve veštački nametnute društvene norme i posvetila se ličnom profitu kao jedinoj važnoj stvari na svetu. S druge strane, kada je sam, naš monstruozni doktor čika sudbinu, lično prenosi leševe, izaziva policajce koji ga zaustavljaju, apsolutno je siguran u nedodirljivost koju mu pruža status u društvu – društvu čije je norme tako olako odbacio. I uz sve to mirno spava. Tim povodom Luka Enoh se poziva na mišljenje oca psihoanalize, Sigmunda Frojda, u vezi s ljudsko prirodom. Frojd nam kaže da čovek nije smerno biće kome treba ljubav i da nije baš u stanju da se racionalno brani kada je napadnut. Ne, čovek je agresivan i u tuđem napadu vidi priliku da iskaže sopstvenu agresivnost, da na drugome iskali energiju bez nekog smislenog učinka, da na njemu iživi svoje seksualne frustracije, da ga ponizi i muči. Čovek je čoveku vuk, agresivnost čuči u svakome od nas i čeka samo zgodan trenutak da se manifestuje i razotkrije ljudsku zver koju (donekle) obuzdavaju društvene norme. Za opravdavanje takve ideje služi i govor zlog doktora o krivici, za koji je Enoh dobio inspiraciju iz jednog teksta italijanskog pisca i kritičara Đuzepa Pontiđe, dok su citati o Žilu de Reu preuzeti iz knjige „Plavobradi“, Ernesta Ferera. U ovoj epizodi takođe imamo i do sada najdetaljniji opis nastanka kaste Zaštitnika i sukoba s Krvničkim sojem, đavolima. Mitološki osnov sukoba preuzet je iz Knjige Enohove, religijskog teksta koji nije uvršten u zvaničnu Bibliju, već se smatra apokrifnim. Postoje dva prastara prevoda Knjige Enohove, etiopski i slovenski, s tim što je slovenski rađen po starijoj verziji teksta i kraći je. Enoh se ovde poziva na etiopsku verziju, što je stvorilo male probleme s prevođenjem, jer kod nas prisutni „slovenski Enoh“ nema detalje na koje se Gea poziva, kao što se i uprevodu Biblije Karadžića i Daničića ne spominju Nefilimi i Elohimi, već samo divovi i sinovi Božiji. Zato je tekst koji Gea u našem izdanju citira kombinacija etiopske i slovenske verzije, jer smo probali da ostanemo verni našoj tradiciji, a da ipak ne ispustimo bitne detalje. Činjenica da ni biblijski tekstovi ne mogu da se slože da li su Elohimi/Gregori bili dobri ili loši momci svakako se prenela na konačni rezultat – ali je u skladu s konstantnim preispitivanjem pojmova dobra i zla koje će u Gei biti sve očiglednije. Nadamo se da je rezultat zadovoljavajući.

Gde smo ono beše stali s Geom? Naša mlada Zaštitnica − jedna od ratnika koji oduvek čuvaju čovečanstvo od uljeza iz drugih dimenzija – polako prestaje da bude već je pobila nekoliko demona iz Krvničkog soja, zakletih neprijatelja ljudske rase; uspela je da se probije do astralne ravni, stanja duha na kome se Zaštitnici okupljaju i razmenjuju iskustva; a saznala je i da se u njenom gradu krije Egzarh, ogromni demon koga čuva Ardat-Lili, vampirica prerušena u modnu kreatorku. Na trećini serijala Gea je već uznapredovala kao Zaštitnica toliko da je saborci ne smatraju novajlijom, dovoljno da njen sukob sa Ardat-Lili u ovoj epizodi doživi preokret. Za taj preokret pročitajte priču – mi ćemo se ovde malo pozabaviti starim „bezbednjakom“ Klajvom, koji se pojavljuje u ovoj svesci, i misijama na kojima je očigledno bio. Naime, u Argentini (i većem delu Južne Amerike) tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nije se znalo da li su više ljudi pobili levo ili desno orijentisani teroristi. U tom haosu 1976. izvršen je vojni puč kako bi se uveo red. Do reda, naravno, nije došlo – počela je opšta državna represija nad svakim ko misli drugačije. Autor Gee Luka Enoh u predgovoru za originalno izdanje Klajvovog krsta citira guvernera Buenos Ajresa iz tog doba, Ibera Sen Žana, koji je „Prvo ćemo pobiti sve prevratnike, onda ćemo pobiti sve njihove saradnike, zatim simpatizere, pa onda one nezainteresovane, i na kraju ćemo pobiti sve neodlučne.“ Tradicionalno nervozne što se tiče levičara u komšiluku i ne previše izbirljive što se tiče saveznika, Sjedinjene Američke Države podržale su ovu vojnu huntu i mnogi argentinski vojnici prošli su obuku u Školi Amerika (škola dve Amerike – Severne i Južne) u Fort Beningu, ustanovi koja je već nekoliko decenija obučavala „bezbednjake“ iz Latinske Amerike. Rezultat svega toga je oko 9.000 nestalih osoba tokom „suzbijanja prevratnika“ u Argentini. Enoh kaže da mu je veliki izvor informacija bila knjiga Let Horacija Verbickog. U toj knjizi je Verbicki, argentinski novinar, zapisao svedočenje Adolfa Silinga, jednog od vojnih oficira čiji je zadatak bio da svlače i bacaju drogirane neposlušnike iz aviona kao u jezivoj sceni koju ćete pročitati u stripu. Svemu jednom dođe kraj. Vojna hunta završila je karijeru kad je 1982. pomislila da je dobra ideja da oko Foklandskih ostrva uđe u rat s Velikom Britanijom, koju je vodila gvozdena ledi Margaret Tačer – nezadovoljstvo zbog poraza u tom ratu nateralo ih je da raspišu slobodne izbore. Silingo je nedavno osuđen na kaznu od 30 godina zatvora, a veći deo vođa vojne hunte takođe je pred sudom ili u zatvoru – što je, kako znamo, retkost. Škola Amerika je pre nekoliko godina promenila ime u Institut zapadne hemisfere za saradnju u oblasti bezbednosti. Svake godine se ispred vojne baze u kojoj se nalazi održavaju protesti aktivista za ljudska prava, a 2010. su tokom njih uhapšeni previše revnosni novinari televizije Russia today – po običaju, svako više voli da gleda u tuđe dvorište. Čistke u Argentini odnele su i život Hektora Esterhelda − velikog strip scenariste poznatog po delima Eternauta, Če i Mort Cinder – i cele njegove porodice. Nakon ovih teških tema recimo nešto i o naslovu ove epizode. Bukvalni prevod originalnog naslova bio bi Klajvov krstaški rat, ali mi smo se ipak odlučili za Klajvov krst. Stari vojnik Klajv istovremeno na leđima nosi krst zbog grozota koje je počinio u ratu, s kojima ne može da se pomiri, i traži neki nov smisao života, neku novu podelu na „dobre“ i „zle“, „crne“ i „bele“ − neki nov rat. Za razliku od svojih kolega, Klajva bar izjedaju stvari koje je radio... ali stare navike teško umiru. U Geinoj glavi stvari su i dalje proste – ljudi su dobri, Krvnički soj loš. Ali hoće li jednom i ona završiti kao ratnica bez rata, zgrožena sećanjima? Čitajte serijal i saznajte...

Un antico bosco, ricovero di ninfe dei boschi e delle acque, sta per essere devastato dalle ruspe della speculazione edilizia. Da una sorgente casualmente riportata alla luce durante gli scavi, fuoriescono le ninfe delle acque. Furibonde per l’oltraggio che la civiltà degli umani infligge loro e desiderose di vendetta, cominciano a seminare il terrore tra gli abitanti della vicina città. Gea deve intervenire prima che l’abbattimento di una quercia millenaria, con il varco della sorgente ancora aperto, provochi un disastro dalle proporzioni immani…

La Diva, acerrima nemica di Gea, evoca un enorme grifone per darle la caccia. Nel frattempo, una compagnia circense arriva in città; al suo seguito, una strana e sorprendente carovana di "freaks". In realtà sono alieni, trasportati sul nostro mondo dai flussi di energia dimensionale, e raccolti dal capo-carovana che li fa esibire nel suo spettacolo ambulante. In mezzo a loro, si trova uno strano ragazzo taciturno, dai lineamenti nobili e dai modi gentili, ignaro della sua natura…

Pošto sa ovom, desetom sveskom Gee ulazimo u drugu polovinu serijala, evo malo detaljnijeg podsetnika: naš svet je deo multiverzuma, ogromnog skupa što duhovnih što materijalnih dimenzija, poznatog i pod imenom Sve; Zemlja se nalazi u naročito turbulentom delu Svega, u Čvoru tokova dimenzionalnih energija koje se kreću duž Astralnih meridijana koji presecaju Sve – a Čvor dovodi do čestog upada uljeza iz drugih univerzuma. Čvorovi su nastali pre više desetina hiljada godina, kad je rasa viših bića poznata kao Gregori pokušala da kroz Sve pronese poruku o Kosmičkom bratstvu – nisu uspeli, uglavnom i zato što narodi Svega nisu bili spremni za saznanja koja su Gregori doneli... Pride, putovanje Gregora kroz Sve dovelo je do kosmičkih poremećaja; druga grupa viših bića, Vrhovnici, zabranila je putovanja kroz dimenzije i na svetovima koji su u Čvorovima protoka dimenzionalne energije uspostavila je kastu Stražara, negde zvanih i Zaštitnici, koja će tamaniti uljeze ili ih slati u veštački svet, Limbo. Zaštitnici na Zemlji odmah su se sukobili s Krvničkim sojem, rasom Đavola, i u okršaju poznatom kao Veliki rat, ali i kao Potop, proterali su ih s naše planete. Sve se to odigralo u vreme pre pisane istorije i prožima mitove i legende raznih naroda i religija Zemlje. Danas – mlađahna Gea postala je Zaštitnica kad joj je njen prethodnik na samrti preneo predačko sećanje koje seže sve do Velikog rata, a to se odigralo nakon bitke sa demonom koji je ubio Geine roditelje; Krvnički soj i dalje pokušava da se vrati u našu dimenziju, da polomi Pečat koji odvaja njihov svet od našeg; agent Krvničkog soja na Zemlji je Diva, demonka poznata i kao Ardat-Lili, koja pokušava da nađe đavola dovoljno jakog da polomi Pečat – i izgleda da ga je našla u Arhontu, sinu groma koji je slučajno dospeo na Zemlju i potpuno nesvestan sopstvenog porekla odrastao u cirkusu dok ga Rakšasa, sluga Ardat-Lili, nije pronašao. Gea i drugi Zaštitnici misle da su ubili Arhonta, ali to nije tačno... takođe, ovog Đavola i Geu spajaju čudna sećanja iz doba Velikog rata, ali njihova priroda još uvek nije jasna. Da bi postala bolja Zaštitnica, Gea mora da kroz raznevežbe razvija svoju energiju krivulje – metaforičku kundalini zmiju koja čuči u svakom od nas; s kolegama se sreće na Astralnoj ravni, a osim „običnih“, upoznala je i druge, specijalizovane grupe Zaštitnika: Teškaše, koji su jaki kao zemlja i praktično neuništivi, i Odstranjivače, zadužene za eliminisanje onih koji su se ogrešili o pravila kaste; no, Gea ima i kakav-takav privatni život, u kome je sve manje njen bend, a sve više Leonardo, hendikepirani bubnjar i Gein više ljubavnik nego momak; a tu je i Zigfrid, Leov gej prijatelj hokejaš. Okej, sad kad smo vam detaljno prepričali osnove Gee, recimo ponešto i o Uljezu. U ovoj epizodi Luka Enoh, autor serijala, nastavlja da spaja SF, horor i savremene društvene probleme. Uljez iz naslova je, deluje očigledno, parazit koji se nastanjuje u leševima i reanimira ih; a ipak je ovo više priča o Getu s velikim g, o ljudima koji pokušavaju da se izbore s tim što su ekonomskim i socijalnim zidinama odvojeni od ostatka sveta. Enoh nam u predgovoru za originalno italijansko izdanje Uljeza navodi i izvore na kojima je zasnovao Lesa i njegovu „ekipu iz kluba“ – s jedne strane, knjigu Loika Vakanta Telo i duša: Etnografski zapisi boksera-pripravnika, a s druge, članke i uopšte karijeru privatnog detektiva Džoa Bartela, koji se u San Francisku bavio pričama ljudi osuđenih na smrtnu kaznu. I Vakant i Bartel oslikavaju beznađe geta koje je posledica deindustrijalizacije i seljenja proizvodnje u zemlje trećeg sveta s jeftinijom radnom snagom – situaciju koju je današnja ekonomska kriza dodatno pogoršala. Ali i Vakant i Bartel ističu sport, odnosno boks, kao „školu života“ koja drži mlade iz geta van opasnijih mesta i životnih stranputica. Kako će se dvostruki uljez snaći u svemu tome? Pročitajte priču i saznajte. Na kraju, bez sumnje ste već primetili da ovaj jubilarni broj Gee ima više strana nego inače. U pitanju je Darkwoodov poklon vernim čitaocima – posle regularne epizode naći ćete kratku priču Gea u svetovima različitosti, koja je izašla van regularne serije i koje u originalnom italijanskom izdanju ovog broja nema. Ali više o toj priči kad stignete do nje...

Gea je strip s jakom ideološkom crtom, u to nema sumnje. Posredi je retkost, i to ne samo u izdavačkoj kući Serđo Boneli. Stripovi su roba za masovnu potrošnju i samim tim su, kao i svaka druga roba, pravljeni da se dopadnu svima – levičarima, desničarima i onima između. Kod Luke Enoha, međutim, nema jalove neutralnosti, Gea očigledno vuče ka levoj strani političkog spektra, odnosno ka anarho-levici. Ali i pored toga, daleko je od plitkog političkog pamfleta. Najkontroverznije i najčešće teme u serijalu jesu problemi i integracija marginalnih društvenih grupa, bilo da su u pitanju etničke manjine, bilo seksualne. Kao što smo videli u Majci nasilja, a i u Uljezu, ove manjine oličene u raznim uljezima, koji dolaze ne samo ih drugih država već i iz drugih univerzuma, susreću se sa strahom, nerazumevanjem, nasiljem i beznađem. I dok usled toga može izgledati kako Gea nekritički staje na stranu multikulturalnosti, kako sugeriše da Zemljani (odnosno – zemlje Zapada) moraju da bez pogovora prihvate kulturu i tradiciju doseljenika – sama postavka serijala kaže nam da to nije tako. Koliko god uljezi iz drugih dimenzija služe kao metafora za doseljenike iz trećeg sveta, koliko god nam delovalo kao da serijal propoveda da svi možemo da se držimo za ruke i volimo, multikulturalnost u Gei ne funkcioniše. Na svakog vlema koji može da se uklopi dolazi po jedan đavo iz Krvničkog soja kome integracija nije ni na kraj pameti. Možda deluje kao paradoks, kao nedovoljna razrađenost serijala ili kao ustupak klasičnoj avanturi koja će se uvek oslanjati na sukob – a u stripovskom sukobu neko mora biti loš – ali to nije tačno. Enoh se do sada bavio društvenim problemima koji, i pored toga što su naizgled kompleksni, u načelu imaju prost odgovor: ne mrzite drugačije od sebe, svako ima pravo na svoj život i verovanja. Ali od Poludelog Zaštitnika pitanja s prostim odgovorima više nema. Gea se ovde susreće sa Orlandom, Zaštitnikom koji odbija da se bori i postaje dezerter. Da li je on taj koji je poludeo, ili je u pitanju prikladno nazvani Išmael, Odstranjivač koji ga progoni – to je na čitaocima da procene. Međutim, ova priča postavlja nekoliko nezgodnih pitanja, i za jedan avanturistički serijal i za filozofiju koju je do sada naizgled zastupao. Prvo, ukoliko su dezerterstvo, prigovor savesti i odbijanje da se učestvuje u sukobu toliko poželjni – ko će se, što bi Gea rekla, boriti protiv zloća? Orlando će odbaciti sukob s Krvničkim sojem kao nešto što ga ne zanima, ali neće dati odgovor na to pitanje. S druge strane, Poludeli Zaštitnik postavlja našu planetu Zemlju kao jedan od boljih mogućih svetova i ljudsku rasu kao srećnu (i učmalu) što ne mora da taj raj deli ni sa kim. Odstranjivač Ivan će primetiti kako Zaštitnici baš i nisu najpravičniji, kako u stvari samo sprovode monopol nad dimenzionalnim putovanjima koji su Vrhovnici uveli, nikad ne gledajući širu sliku. Gea tako postaje samo graničarka zadužena da izbeglice šalje van granica obećane zemlje (da ne kažemo van granica zapadne Evrope i famoznog zida od belog šengena, iako je analogija očigledna) u kojoj se ljudska rasa komotno baškari i uživa u egoizmu i sebičnosti koji su joj mir i civilizacija doneli – Geina misija nije pravedna, nikad to nije ni bila. No, ni to nije sve: s jedne strane, Orlando smatra da rat ne donosi napredak, a s druge, Arhont u Geinom snu primećuje kako su civilizacija i mir doveli do stagnacije čovečanstva, dok je Krvnički soj napredovao kroz sukobe. I ko je tu u pravu? Ako mir donosi stagnaciju, a rat enormne žrtve, ali i razvoj, šta treba izabrati? Hoće li Đavoli nadjačati ljude zato što ne žive u miru i samim tim kod njih nema dezertera i prigovarača savesti? Varvari su pred vratima i s njima razgovora nema... Šta nam je činiti? Poludeli Zaštitnik ponekad suptilno, a ponekad baš i ne, potkopava ceo dosadašnji tok serijala. Sukob se bliži i priče o integracijama i manjinama padaju u drugi plan. Progres je doduše uvek bio važna stavka u serijalu: Gea je napredovala duhovno, od neiskusne klinke do Zaštitnice koja može da podigne nivo astralne ravni. Sad se postavlja pitanje šta je važnije: mir ili progres? To je tema kojom će se serijal baviti do samog kraja. I prostih odgovora više neće biti.

Svetovi nestaju usled sitnica, civilizacije se gase zbog malih grešaka. Arhonta, novog „velikog zloću“ Geinog sveta, godinama je skrivao vlasnik bednog cirkusa iz najbolje namere, ne znajući da pruža utočište stvorenju koje može da uništi čovečanstvo. Ogromna moć u rukama malog čoveka. Sličnu situaciju (a opet dijametralno suprotnu što se tiče motiva) imamo i u ovoj Geinoj epizodi, Knjizi razotkrivenih tajni. Sudbina ljudske civilizacije nalazi se u rukama petparačkog vidovnjaka Osvalda, koji svoje (nepostojeće) moći koristi kako bi na prevaru zaradio koji dinar i eventualno omastio brk. Neuspešan u oba slučaja – neuspešan u svemu – Osvaldo nalazi knjigu koja može da mu ispuni sve želje... ali želje imaju cenu, ceh koga uobičajeno nismo ni svesni. Promena kreće neprimetno, od slabašnog pojedinca – a onda narasta i ruši sve pred sobom. Knjiga razotkrivenih tajni je prva (ali ne i poslednja) Geina epizoda koja na poslednjoj strani ima „Nastaviće se“, a ne „Kraj epizode“. Od ove sveske kreće neumoljivi marš ka kraju serijala, ka događajima posle kojih naša planeta neće biti ista kao što je bila – ukoliko je uopšte bude. Isto važi i za same likove u ovoj priči: agent Didli i policajac Ahmad učvršćuju partnerstvo, koje će ih u narednim mesecima preobraziti na načine koje nisu mogli ni da sanjaju; a tu su i drugi Zaštitnici koji se sporadično pojavljuju još od Priče o duhovima, treće epizode serijala. Oni koji prežive biće promenjeni – ali do kraja neće doći svi, čak ni do kraja ove sveske, a kamoli serijala. Iz tih razloga, u Knjizi razotkrivenih tajni ima manje onoga na šta smo navikli u Geinim avanturama. Njen privatni život je praktično zapostavljen, predstavljen tek fajrontom jedne žurke, ponekim lascivnim doskočicama između nje i Lea, kao i još jednim zlosretnim susretom sa školskom savetnicom. Ni mitologija i ezoterija ne prolaze mnogo bolje, pozadina demona Etumua nije detaljno opisana, a ni sama Knjiga razotkrivenih tajni nije detaljno objašnjena. Etumu možda vuče korene od mesopotamskog etemmu, što je neupokojeni duh. A Knjiga, sudeći po tome što je nazvana i Tirthankara, ima veze sa džainizmom – iako je u toj religiji Tirthankar reč za osobu koja je dostigla visok nivo prosvetljenja, a ne za neki spis. Interesantno je da kad Arhont čita iz knjige, on u stvari parafrazira Bibliju, deo Otkrivenja Jovanovog o jagnjetu koje lomi pečate pred Armagedon – ali preokrenut tako da je u prvom licu, kao da ga jagnje izgovara... i prilagođen politeizmu Krvničkog soja. Luka Enoh, autor serijala, u predgovoru za originalno izdanje Knjige razotkrivenih tajni kaže kako nas čeka ubrzanje Geine priče – i zaista, dok Gea traga za knjigom, dok drugi Zaštitnici spremaju napad na Divinu palatu, oseća se određena konvergencija narativnih niti koje su se već stotinama stranica provlačile kroz serijal, oseća se brzina i kako je sve ovo samo uvod u nešto veće. Veće i finalnije. Kraj počinje ovde... i biće krvav, tužan, neočekivan i katastrofalan. Ali svaki kraj je i nov početak...

Naš svet je deo multiverzuma, ogromnog skupa što duhovnih što materijalnih dimenzija, poznatog i pod imenom Sve; Zemlja se nalazi u naročito turbulentnom delu Svega, u Čvoru tokova dimenzionalnih energija koje se kreću duž Astralnih meridijana koji presecaju Sve – a oko Čvorа se skupljaju univerzumi Lutalice, koji se preklapaju s našim, što dovodi do čestog upada uljeza iz njih. Čvorovi su nastali pre više desetina hiljada godina, kad je rasa viših bića poznata kao Gregori pokušala da kroz Sve pronese poruku o Kosmičkom bratstvu – nisu uspeli, uglavnom i zato što narodi Svega nisu bili spremni za saznanja koja su Gregori doneli... Pride, putovanje Gregora kroz Sve dovelo je do kosmičkih poremećaja; druga grupa viših bića, Vrhovnici, zabranila je putovanja kroz dimenzije i na svetovima koji su u Čvorovima protoka dimenzionalne energije uspostavila je kastu Stražara, negde zvanih i Zaštitnici, koja će tamaniti uljeze ili ih slati u veštački svet, Limbo. Zaštitnici na Zemlji odmah su se sukobili s Krvničkim sojem, rasom Đavola, i u okršaju poznatom kao Veliki rat, ali i kao Potop, proterali su ih s naše planete. Sve se to odigralo u vreme pre pisane istorije i prožima mitove i legende raznih naroda i religija Zemlje. Danas – mlađahna Gea postala je Zaštitnica kad joj je njen prethodnik na samrti preneo predačko sećanje koje seže sve do Velikog rata, a to se odigralo nakon bitke s demonom koji je ubio Geine roditelje; Krvnički soj i dalje pokušava da se vrati u našu dimenziju, da polomi Pečat koji odvaja njihov svet od našeg; agent Krvničkog soja na Zemlji jeste Diva, demonka poznata i kao Ardat-Lili, koja pokušava da nađe đavola dovoljno jakog da polomi Pečat – i izgleda da ga je našla u Arhontu, sinu groma koji je slučajno dospeo na Zemlju i potpuno nesvestan sopstvenog porekla odrastao u cirkusu dok ga Rakšasa, sluga Ardat-Lili, nije pronašao. Da bi postala bolja Zaštitnica, Gea mora da kroz razne vežbe razvija svoju energiju krivulje – metaforičku kundalini zmiju koja čuči u svakom od nas; s kolegama se sreće na Astralnoj ravni, a osim „običnih“, upoznala je i druge, specijalizovane grupe Zaštitnika: Teškaše, jake kao zemlja i praktično neuništive; Odstranjivače, zadužene za eliminisanje onih koji su se ogrešili o pravila kaste; i Maleake, lutalice koje nemaju određenu zonu nadzora. No, Gea ima i kakav-takav privatan život, u kome je sve manje njen bend, a sve više Leonardo, hendikepirani bubnjar i Gein više ljubavnik nego momak; a tu je i Zigfrid, Leov gej prijatelj hokejaš. U sukobu s Rakšasom Gea je izgubila Knjigu razotkrivenih tajni, drevni spis koji ukazuje gde se krije Levijatan, biće sposobno da polomi Pečat. Istovremeno, grupa Zaštitnika je napala Divinu palatu kako bi ubili Arhonta – nisu uspeli, Đavo ih je pobio sve osim jednog, ali je i sam teško ranjen. Sada, izmučeni Arhont, recitujući đavolsku verziju Otkrivenja Jovanovog, lagano budi Levijatana, nov Veliki rat je na pomolu i svi se spremaju za konačni obračun...

Dakle, rat je počeo... a nije da nismo mogli pretpostaviti da će ga biti. Luka Enoh, autor Gee, od ranih epizoda nabacivao nam je naznake da Zemlju čeka invazija, da će Zaštitnici i čovečanstvo morati da se suoče s hordama Krvničkog soja. Kroz trinaest epizoda i tokom šest i kusur godina (koliko je u originalu trebalo serijalu da stigne do ove tačke) Enoh je krčio put ka poslednjoj bici čovečanstva... i istovremeno ju je sve vreme sabotirao, ubacujući čitaocu u glavu ideje da u ratu nema dobrih i loših i da ih ne može ni biti. Rat je počeo i ton serijala se menja. U Padu kapije humora jedva da ima. Smak sveta je blizu, otvoren je prolaz ka univerzumu Đavola i Gea mora da uništi Arhonta koji drži taj prolaz otvoren. Istovremeno, Tamura, jedan od prikrivenih Zaštitnika „Spavača“, nalazi se na nosaču aviona i planira da atomskim bombama pokuša da uništi kapiju ka drugoj dimenziji. I tu nailazimo na jednu od dve centralne teme ove epizode: na to kakvi sve ratovi postoje. Enoh nam ovde priča o ratu, o svim njegovim oblicima i devijacijama. Komandant nosača aviona prećutno zagovara moderno ratovanje koje više liči na video-igru nego na masovnu klanicu – osim ako niste na pogrešnoj strani radarom navođene rakete. Tamura pak zna šta znači uzeti život, i njegov monolog je svetla tačka cele epizode – on smatra da se mora dati krv da bi se prosula krv, da se mora videti lice neprijatelja... jer samo tako čovek može rešiti da poštedi svog protivnika. I pride, Spavač za primer daje NATO bombardovanje izvesne države na Balkanu, s visine od 10.000 metara; pilot koji seje smrt ne vidi svoje žrtve, ne rizikuje svoj život i ne daje sopstvenu krv u zamenu za tuđu. Tamura zna sve to, a ipak je primoran da robuje tehnici i pošalje nuklearke na neprijatelje. Naime, postoje ratovi Marsa i ratovi Apolona: oni „časni“, u kojima obe strane ginu u boju prsa u prsa, zarad ideala; i oni „nečasni“, koji se svode na krvoproliće i kasapljenje na daljinu zbog nejasnih ciljeva i prizemnih dobitaka. Marsovih ratova u današnje vreme praktično više nema, čast je opciona stavka, neprijatelj nije osoba, već samo tačka na monitoru. Ali to će se promeniti: Drugi veliki rat se ovde već polako transformiše u rat Marsa i izgleda da su obe strane, i ljudi i Đavoli, podjednako u pravu – ili makar podjednako u krivu. Ljudi su zaboravili šta znači naći se oči u oči s neprijateljem... ali uslediće brutalno podsećanje. Tamura, iako prinuđen da bude podmukao kao Apolon, svoju poslednju bitku vojevaće časno, gledajući neprijatelja pred sobom... ali bez obzira na to, za samilost i razumevanje neće biti mesta. „Vratili ste se da zavladate našim svetom i raširite kugu svoje rase!“, kaže Tamura u konačnom obračunu. „Ne! Vratili smo se da povratimo ono što ste nam oduzeli, uzurpatori!“, kaže Arhont. I ko je u pravu? A Gea? U metafizičkom obračunu u grotlu vulkana, u srcu Kapije, Gea spoznaje suštinu, muziku između svetova koji sačinjavaju Sve, i mora da se suoči sa svojom tamnom stranom kako bi pobedila Arhonta. Sekvenca koja sledi jeste konačno otkrivanje porekla Geine majčinske linije i logična progresija njenog sećanja: u prvoj epizodi smo krenuli od toga da je proganjaju snovi o pogibiji roditelja tokom koje je postala Zaštitnica, a sada vidimo začetak čitave loze, prapočetak svega. Gea je, naime, kao što se i dalo naslutiti, nekad bila Inana, sumerska boginja-majka (ili, verovatnije, osoba koja je boginju-majku inspirisala), boginja života i ljubavi... a Arhont je bio Dumuzi, kralj pastira, njen partner. Scene i stihovi koji čine Geino prisećanje preuzeti su iz mita o silasku Inane u podzemlje, koje je ona preduzela da bi našla svoju sestru/družbenicu Ereškigal, boginju smrti – i simbolično predstavljaju prihvatanje smrtnosti i zla kao sastavnog dela života. U mitu, Dumuzi je zaboravio na Inanu, zapostavio ju je nakon njenog silaska u podzemlje i zato ga Inana primorava – „ubija“ – da načini isti put, ali neuspešno. Dumuzi ne uspeva da objedini svoju svetlu i mračnu stranu. U verziji ovog mita koju vidimo u stripu, stvari se odigravaju malo drugačije, ali poenta je ista: Arhont ne može da okonča sukob, ne može da objedini ljudsko i đavolsko u sebi. Gea, kao žensko, međutim može. Njena kundalini šakti, krivulja zmije, budi se i osvetljava joj čakre – postaje moćna i odbacuje staru ideju o čistoći i jednoobraznosti dok joj hiljadulatični lotos obasjava glavu. A kuda će je to prihvatanje odvesti? Čitajte u narednim epizodama – jer rat je tek počeo...

Vekovi ksenofobije ljudskog roda, a pogotovu zapadnog sveta, konačno su se pokazali opravdanim. Stranci kojih treba da se bojimo konačno su stigli, samo što nisu u pitanju crnci, Jevreji, Arapi, Srbi, Albanci ili Kinezi – već Đavoli. Od pamtiveka su diktatorski režimi (a i oni drugi) neretko pribegavali dalekom i strašnom neprijatelju kao osnovi za širenje straha, pa samim tim i razlogu za uvođenje represivnih mera – neprijatelj mora biti fundamentalno različit od nas, i zato se potenciraju razlike: nacionalne, verske, rasne, ideološke, geografske... što više razlika, to bolje. „Satanizacija protivnika“ je korisna... ali šta se dešava kad neprijatelj zaista jeste Satana? Najezda stranaca nastavlja tamo gde je prethodni broj Gee stao – Kapija između Zemlje i sveta Đavola je zatvorena, ali je bila dovoljno dugo otvorena da bi se probilo na milione kreatura. Zaštitnici su nestali netragom, a uslediće i onesposobljavanje vojske za vjek i vjekova – svet je spreman za genocid neviđenih razmera. Osim što je takav genocid izgleda već bio viđen pre više milenijuma... kad je ljudska rasa stigla na Zemlju. Naime, nakon što nam je u proteklih nekoliko brojeva utuvio u glavu da nema dobrih i loših u ratu, da svi greše samim tim što se kolju međusobno, sada nam Luka Enoh, autor serijala, daje jedan od osnovnih motiva rata kroz istoriju, a bogme i dan-danas – rat oko teritorije. Naime, Đavoli su izgleda starosedeoci Zemlje. Ljudi, došljaci, prognali su ih odatle pre više milenijuma. Đavoli sada žele ne samo svoju planetu nazad, već i kažnjavanje tih ljudskih zlotvora. Đavoli su tu bili prvi; ljudi su tu već milenijumima. I jedni i drugi su krvoloci. Niko nije u pravu i svi su u pravu. Zvuči poznato? Gea prolazi kroz konstantne promene, i kao što je posle Pada kapije ceo svet zauvek promenjen, kao što već u nekoliko epizoda ima manje humora i društveno angažovanih tema nego što smo navikli, tako su se i citati unutar priče pomerili sa indi-pop pesama i savremenih pisaca na poeziju i klasike. Arhont Azaz’el citira stihove Volta Vitmena, njegov pobratim Ramt’el u samrtničkom hropcu recituje astečku pesmu o slavnoj pogibiji u ratu, Astomi koji će toliko skupo koštati čovečanstvo preuzeti su iz Floberovog romana Iskušenje Svetog Antonija, iz jedne vizije koju glavni protagonista ima u pustinji, a dijalog između Gee i Azaz’ela zasnovan je na Tukididovom Peloponeskom ratu. Izgleda da se ljudska priroda ne menja previše kroz vekove i da su stihovi i stavovi pisani pre više vekova podjednako aktuelni i danas, možda čak i aktuelniji. Ali priroda pojedinca – ona već doživljava radikalne promene. Policajac Ahmad, koga pratimo od ranih epizoda Gee, ovde polako počinje da se menja, da od ponosnog pripadnika ugnjetavane manjine prerasta u vođu. Specijalni agent Didli je, međutim, još pre dva broja prestao da bude obično spadalo i comic relief. Rat tera ljude na drastično ponašanje i to će se još više videti u narednim brojevima. Gea je zašla u svoju poslednju fazu – nakon Najezde stranaca imamo još svega tri broja do kraja serijala. Ta tri broja će naša više ne tako mlada i naivna Zaštitnica provesti u potpuno drugačijem svetu, u ratnom stanju, s ljudima koje je apokalipsa promenila pripremajući se za poslednju bitku. Ali dok je života, ima li kraja bitkama?

Un inverno precoce è alle porte, anche a causa dell’eruzione di un vulcano antartico che ha liberato nell’atmosfera un’incredibile quantità di scorie che oscurano il sole. La società come la conoscevamo è ormai distrutta; migliaia di profughi fuggono dai centri abitati, preda delle forze di invasione. Gea e i suoi compagni Baluardi cercano di organizzare le fila degli scampati, insegnandogli come sopravvivere sfruttando la nuova fauna e la nuova flora che ora popola il pianeta, radicalmente modificato anche dal punto di vista morfologico. Intanto, i grandi Esarchi depongono le Uova, da cui dovranno nascere gli invincibili esseri che garantiranno loro la vittoria finale.

Gli impulsi elettromagnetici, che continuano a flagellare il pianeta, impedendo l’utilizzo di ogni apparecchio radioelettrico, cominciano ad avere effetti anche sul metabolismo umano, provocando malattie e alterazioni mentali. Gea e i Baluardi faticano a frenare la trasformazione della nuova società in una spaventosa aggregazione di violenti psicopatici. In un luogo remoto, le uova deposte dagli Esarchi si schiudono dando vita agli Hasmallîm, i terribili esseri di fuoco che dovranno porre fine alla resistenza umana una volta per tutte. E le battaglie campali contro l’invasore proseguono, mentre i Diavoli cercano di creare una nuova razza più idonea alla vita sulla Terra e in grado di mescolarsi con la razza umana...

Gli Hasmallîm, gli esseri di fuoco generati dagli Esarchi perché distruggano la civiltà umana, si stanno avvicinando all’Albero-Vita, il gigantesco organismo vegetale sotto cui hanno trovato rifugio migliaia di profughi, e sembrano inarrestabili. Gea, con i suoi compagni, e Ahmad, con il suo esercito delle Teste Rosse, cercano di affrontare questa definitiva minaccia, ognuno seguendo la propria via, ma sembra proprio che lo scontro frontale sia una strategia suicida. Gea si ritira in meditazione nella "Casa dei Canti", per trovare un modo che permetta di sfuggire allo sterminio e restituire alla Terra un futuro, anche se precario...