Svetovi nestaju usled sitnica, civilizacije se gase zbog malih grešaka. Arhonta, novog „velikog zloću“ Geinog sveta, godinama je skrivao vlasnik bednog cirkusa iz najbolje namere, ne znajući da pruža utočište stvorenju koje može da uništi čovečanstvo. Ogromna moć u rukama malog čoveka. Sličnu situaciju (a opet dijametralno suprotnu što se tiče motiva) imamo i u ovoj Geinoj epizodi, Knjizi razotkrivenih tajni. Sudbina ljudske civilizacije nalazi se u rukama petparačkog vidovnjaka Osvalda, koji svoje (nepostojeće) moći koristi kako bi na prevaru zaradio koji dinar i eventualno omastio brk. Neuspešan u oba slučaja – neuspešan u svemu – Osvaldo nalazi knjigu koja može da mu ispuni sve želje... ali želje imaju cenu, ceh koga uobičajeno nismo ni svesni. Promena kreće neprimetno, od slabašnog pojedinca – a onda narasta i ruši sve pred sobom. Knjiga razotkrivenih tajni je prva (ali ne i poslednja) Geina epizoda koja na poslednjoj strani ima „Nastaviće se“, a ne „Kraj epizode“. Od ove sveske kreće neumoljivi marš ka kraju serijala, ka događajima posle kojih naša planeta neće biti ista kao što je bila – ukoliko je uopšte bude. Isto važi i za same likove u ovoj priči: agent Didli i policajac Ahmad učvršćuju partnerstvo, koje će ih u narednim mesecima preobraziti na načine koje nisu mogli ni da sanjaju; a tu su i drugi Zaštitnici koji se sporadično pojavljuju još od Priče o duhovima, treće epizode serijala. Oni koji prežive biće promenjeni – ali do kraja neće doći svi, čak ni do kraja ove sveske, a kamoli serijala. Iz tih razloga, u Knjizi razotkrivenih tajni ima manje onoga na šta smo navikli u Geinim avanturama. Njen privatni život je praktično zapostavljen, predstavljen tek fajrontom jedne žurke, ponekim lascivnim doskočicama između nje i Lea, kao i još jednim zlosretnim susretom sa školskom savetnicom. Ni mitologija i ezoterija ne prolaze mnogo bolje, pozadina demona Etumua nije detaljno opisana, a ni sama Knjiga razotkrivenih tajni nije detaljno objašnjena. Etumu možda vuče korene od mesopotamskog etemmu, što je neupokojeni duh. A Knjiga, sudeći po tome što je nazvana i Tirthankara, ima veze sa džainizmom – iako je u toj religiji Tirthankar reč za osobu koja je dostigla visok nivo prosvetljenja, a ne za neki spis. Interesantno je da kad Arhont čita iz knjige, on u stvari parafrazira Bibliju, deo Otkrivenja Jovanovog o jagnjetu koje lomi pečate pred Armagedon – ali preokrenut tako da je u prvom licu, kao da ga jagnje izgovara... i prilagođen politeizmu Krvničkog soja. Luka Enoh, autor serijala, u predgovoru za originalno izdanje Knjige razotkrivenih tajni kaže kako nas čeka ubrzanje Geine priče – i zaista, dok Gea traga za knjigom, dok drugi Zaštitnici spremaju napad na Divinu palatu, oseća se određena konvergencija narativnih niti koje su se već stotinama stranica provlačile kroz serijal, oseća se brzina i kako je sve ovo samo uvod u nešto veće. Veće i finalnije. Kraj počinje ovde... i biće krvav, tužan, neočekivan i katastrofalan. Ali svaki kraj je i nov početak...