Dakle, rat je počeo... a nije da nismo mogli pretpostaviti da će ga biti. Luka Enoh, autor Gee, od ranih epizoda nabacivao nam je naznake da Zemlju čeka invazija, da će Zaštitnici i čovečanstvo morati da se suoče s hordama Krvničkog soja. Kroz trinaest epizoda i tokom šest i kusur godina (koliko je u originalu trebalo serijalu da stigne do ove tačke) Enoh je krčio put ka poslednjoj bici čovečanstva... i istovremeno ju je sve vreme sabotirao, ubacujući čitaocu u glavu ideje da u ratu nema dobrih i loših i da ih ne može ni biti. Rat je počeo i ton serijala se menja. U Padu kapije humora jedva da ima. Smak sveta je blizu, otvoren je prolaz ka univerzumu Đavola i Gea mora da uništi Arhonta koji drži taj prolaz otvoren. Istovremeno, Tamura, jedan od prikrivenih Zaštitnika „Spavača“, nalazi se na nosaču aviona i planira da atomskim bombama pokuša da uništi kapiju ka drugoj dimenziji. I tu nailazimo na jednu od dve centralne teme ove epizode: na to kakvi sve ratovi postoje. Enoh nam ovde priča o ratu, o svim njegovim oblicima i devijacijama. Komandant nosača aviona prećutno zagovara moderno ratovanje koje više liči na video-igru nego na masovnu klanicu – osim ako niste na pogrešnoj strani radarom navođene rakete. Tamura pak zna šta znači uzeti život, i njegov monolog je svetla tačka cele epizode – on smatra da se mora dati krv da bi se prosula krv, da se mora videti lice neprijatelja... jer samo tako čovek može rešiti da poštedi svog protivnika. I pride, Spavač za primer daje NATO bombardovanje izvesne države na Balkanu, s visine od 10.000 metara; pilot koji seje smrt ne vidi svoje žrtve, ne rizikuje svoj život i ne daje sopstvenu krv u zamenu za tuđu. Tamura zna sve to, a ipak je primoran da robuje tehnici i pošalje nuklearke na neprijatelje. Naime, postoje ratovi Marsa i ratovi Apolona: oni „časni“, u kojima obe strane ginu u boju prsa u prsa, zarad ideala; i oni „nečasni“, koji se svode na krvoproliće i kasapljenje na daljinu zbog nejasnih ciljeva i prizemnih dobitaka. Marsovih ratova u današnje vreme praktično više nema, čast je opciona stavka, neprijatelj nije osoba, već samo tačka na monitoru. Ali to će se promeniti: Drugi veliki rat se ovde već polako transformiše u rat Marsa i izgleda da su obe strane, i ljudi i Đavoli, podjednako u pravu – ili makar podjednako u krivu. Ljudi su zaboravili šta znači naći se oči u oči s neprijateljem... ali uslediće brutalno podsećanje. Tamura, iako prinuđen da bude podmukao kao Apolon, svoju poslednju bitku vojevaće časno, gledajući neprijatelja pred sobom... ali bez obzira na to, za samilost i razumevanje neće biti mesta. „Vratili ste se da zavladate našim svetom i raširite kugu svoje rase!“, kaže Tamura u konačnom obračunu. „Ne! Vratili smo se da povratimo ono što ste nam oduzeli, uzurpatori!“, kaže Arhont. I ko je u pravu? A Gea? U metafizičkom obračunu u grotlu vulkana, u srcu Kapije, Gea spoznaje suštinu, muziku između svetova koji sačinjavaju Sve, i mora da se suoči sa svojom tamnom stranom kako bi pobedila Arhonta. Sekvenca koja sledi jeste konačno otkrivanje porekla Geine majčinske linije i logična progresija njenog sećanja: u prvoj epizodi smo krenuli od toga da je proganjaju snovi o pogibiji roditelja tokom koje je postala Zaštitnica, a sada vidimo začetak čitave loze, prapočetak svega. Gea je, naime, kao što se i dalo naslutiti, nekad bila Inana, sumerska boginja-majka (ili, verovatnije, osoba koja je boginju-majku inspirisala), boginja života i ljubavi... a Arhont je bio Dumuzi, kralj pastira, njen partner. Scene i stihovi koji čine Geino prisećanje preuzeti su iz mita o silasku Inane u podzemlje, koje je ona preduzela da bi našla svoju sestru/družbenicu Ereškigal, boginju smrti – i simbolično predstavljaju prihvatanje smrtnosti i zla kao sastavnog dela života. U mitu, Dumuzi je zaboravio na Inanu, zapostavio ju je nakon njenog silaska u podzemlje i zato ga Inana primorava – „ubija“ – da načini isti put, ali neuspešno. Dumuzi ne uspeva da objedini svoju svetlu i mračnu stranu. U verziji ovog mita koju vidimo u stripu, stvari se odigravaju malo drugačije, ali poenta je ista: Arhont ne može da okonča sukob, ne može da objedini ljudsko i đavolsko u sebi. Gea, kao žensko, međutim može. Njena kundalini šakti, krivulja zmije, budi se i osvetljava joj čakre – postaje moćna i odbacuje staru ideju o čistoći i jednoobraznosti dok joj hiljadulatični lotos obasjava glavu. A kuda će je to prihvatanje odvesti? Čitajte u narednim epizodama – jer rat je tek počeo...