Julia è una criminologa, insegna all’università di Garden City e collabora occasionalmente con la polizia. Ora sta cercando di dimenticare una terribile esperienza della quale è rimasta vittima e che l’ha segnata nel profondo. Ma una nuova serie di omicidi torna a insanguinare la città. Tra le ragazze uccise, anche una studentessa del suo corso. Julia, colpita dall’evento, accetta di seguire il caso e si mette sulle tracce del serial killer. L’incubo ricomincia…

Mirna Harod je serijski ubica koja je jednom već uspela da izmakne Juliji. Ali šta nagoni Mirnu na ubijanje? Da li je njena mržna prema ljudima u stvari samo potpuno izvitopereni vid ljubavi? Julija će morati da uđe u misli ubice i otkrije koji joj „Predmet ljubavi“...

„Možda ću unakaziti i ovu lutku. Ne možda, nego sigurno, a onda ću biti tužna i sama. Kao onda kad sam polomila igračke. Njoj ću ipak dozvoliti da malo duže živi, tata. Što duže bude bilo moguće...“ Nakon što smo dve epizode pratili tok misli Julije Kendal, glavne junakinje serijala, U monstrumovom umu nam donosi interesantan narativni preokret – sad smo u glavi Mirne Harod, serijskog ubice kog Julija od početka serijala pokušava da privede pravdi. I sad, u poslednjem delu ove svojevrsne krimi trilogije, više nemamo sumnji u Mirnine motive: ne, ona nije sirota devojčica; ne, nije delirični junak svog sveta u kome smrću oslobađa ljude od bede života. Mirna je, kako i ime epizode kaže, monstrum. Naravno da postoje olakšavajuće okolnosti – majka koja ju je napustila, homoseksualne sklonosti koje je ekstremno religiozni otac pokušao da suzbije, nasilje u porodici... ali sve to ne opravdava Mirnu ni na trenutak, ne dovodi u pitanje njeno zlo, ne nudi nam makar razumevanje njenih motiva i njene beskrupuloznosti, a naročito ne mržnje koju gaji prema svima. Mirna je, prosto rečeno, zla osoba. Nesrećno detinjstvo i uticaj okoline eventualno su doveli do toga da to zlo izađe na površinu, ali ga nisu stvorili. Veliki strip scenarista Alan Mur je u Paklu, svom remek-delu o Džeku Trboseku, napisao da je ubistvo, svako ubistvo, moguće rešiti samo na najbukvalniji način. Sam čin oduzimanja života drugom ljudskom biću, nagoni koji na to teraju i psihičke konstrukcije koje se stvaraju da bi ubica mogao da živi s onim što je počinio, zauvek će predstavljati misteriju nama običnim srtnicima – da ne kažemo „normalnima“. U tom smislu, iako nas ova epizoda vodi direktno u glavu Mirne Harod, u njoj osim mržnje i trauma iz detinjstva, koji su jalovi pokušaj ubice da se opravda pred sobom, ne nalazimo odgovor na pitanje šta je Mirnu Harod nateralo da ubija. Naravno, moguće je i drugačije čitanje priče – da je devojka koeficijenta inteligencije 142 postala sluđena nedostatkom majke i suzbijanjem sopstvene seksualnosti zbog religioznih predrasuda oca alkoholičara, pa je krenula da ubija. Ali to nam ne pruža odgovor na pitanje − zašto Mirna, a ne na hiljade drugih koji su živeli i žive u sličnim ili istim okolnostima otkako je sveta i veka? Kako je sa ubijanja mačaka prešla na ubijanje ljudi? Delići slike su tu, logike ima, no slagalica nikako da se sklopi u potpunosti. Um serijskog ubice mora biti konfuzno mesto puno protivrečnosti, svaki trag može biti lažan, a svaka laž dobiti snagu istine – i to nam ova epizoda Julije odlično ilustruje. Verovatno je da je Mur u pravu i da Đankarlo Berardi, sceanrista i autor serijala, to vrlo dobro zna: moguće je uhvatiti ubicu, rešiti misteriju ubistva – to ne. Ali zabavno je pokušavati – kroz strip.