Oni kojima je otadžbina okrenula leđa sudbina ponekad odškrine vrata u svet, i negde u tuđini putevi im se ukrste sa stazama njima sličnih. Ali srce pamti, i godine dečaštva u zemlji u kojoj ih je majka donela na svet, ti prognanici zauvek nose sa sobom, kud god da ih život odnese. Zato je On, Kurd u tuđini, krenuo tragom stare fotografije svojih predaka iz rodne Anadolije, a Ona se, Iranka iz Teherana, ne odvaja od "knjige tajni", knjige svoje duše. Sličnosti ih spajaju, ali i teraju na uzdržanost i njihova tanana osećanja polako se otkravljuju pod teškom senkom potresnih priča iz njegovog zavičaja - iz krvlju natopljene Anadolije, u kojoj se protiv kismeta ne može."Kada čovek prihvati svoju sudbinu, ne ostaje mu ništa drugo do da čeka smrt."