Jozo Oba je ništarija. On je slikar upitnog talenta, ali zapravo istinski umetnik u uništavanju svega čega se lati i upropaštavanju svakoga ko mu se približi. On niti razume čovečanstvo niti vidi svoje mesto. Jedino ljudsko u njemu rezultat je konformističke potrebe da se poput kameleona pretvara da je nalik drugima. Oba je umetnik u pretvaranju. Prvi od tri nastavka manga serijala „Nikad čovek” svojevrsni je portret ovog „umetnika” u mladosti. U svom maniru Đunđi Ito je adaptirao klasični japanski roman pisca Osamua Dazaja. Dazaj je u tom, u velikoj meri autobiografskom, romanu ubedljivo dočarao sav besmisao života glavnog lika Jozoa Obe. Pod perom Đunđija Itoa pak Obine patnje se umnogostručuju, a užas postaje opipljiviji i nepodnošljiviji. Da li je moguće poistovetiti se sa takvim „junakom”? Možemo li imati saosećanja za njegovu sudbinu?