Ona ima trideset godina, posao, momka, zajednički stan. Sve što bi odrasla osoba trebalo da ima. No, jednog jutra se budi i pomisli: „Možda ga više ne volim“. Njene neizgovorene misli naglas potvrđuje pepeljara. Ubrzo zatim ona gubi posao, momka i zajednički stan. Imala je sve što bi odrasla osoba trebalo da ima, a sad nema ništa. I dok sasvim sama pokušava da pliva kroz novu stvarnost ispunjenu razgovorima za posao, potragom za novim stanom, neprospavanim noćima i nedostatkom ambicije, tone sve dublje u očaj, bez bliskih ljudi s kojima bi mogla da razgovara, okružena predmetima koji nikako da ućute. Cinični poster Kurta Kobejna, fotografija iz prošlosti vidno razočarana njenim životnim izborima, osuđujući test za trudnoću, veštačka biljka koja izigrava psihijatra… sve te stvari imaju mišljenje o njenoj situaciji i ne ustručavaju se da ga iznesu. Poput moderne Alise u Zemlji čuda, na ivici razuma i s Beznađem za petama, ona pokušava da pronađe pravi put. Ako takav uopšte postoji.