Дриблинг се није случајно родио у Бразилу. Први црни играчи почели су да дриблају како би избегли контакт са белим одбрамбеним играчима, као и могућност туче, на терену или након утакмице. Дриблинг се развио на плажама и пољанама, са крпењачама или малим гуменим лоптама. То је покрет из кукова, сличан покрету плесача самбе и борца капуере – разигран, акробатски, као обележје највећих солиста. Нејмаров мото „Смелост и радост“. Фудбал је узвишен, детињаст, и ако изазива толико емоција, то је великим делом због бразилског дриблинга: слободне уметности, веселе и страствене, живе и у речима.