Ružna žena Žusijanara u potrazi je za ljubavlju. Kao i svako ljudsko biće, doduše. Poduhvat osuđen na propast? Lepoticama sigurno polazi za rukom. Ili možda ne? Šta je ljubav i ko je lep, a ko ružan? Ko sme, zna i može da odgovori na ova pitanja? Nema mnogo detalja o Žusijanarinoj ružnoći, osim što se zna da je punija, i da joj zbog skupih krema koje se reklamiraju u novinama rastu dlačice po licu. Mnogo se više govori o mislima i osećanjima koje etiketa "ružne" donosi glavnoj junakinji i posledicama koje za mladu psihu, bilo muškarca bilo žena, imaju savremeni pojmovi lepote, iskrivljeni, pomodni, neprirodni. Pisan u formi naučnog rada, roman duhovito progovara o prijatnim i neprijatnim Žusijanarinim doživljajima: o spoznaji vlastite ružnoće, defloraciji, kratkoj vezi s netalentovanim slikarom ili ljubomornim, žgoljavim Otelom... Svoje čitateljke i čitaoce Tažesova i te kako ume da nasmeje, ali nas, istovremeno, tera i na razmišljanje. I dok seksualni život ružne žene nije nimalo neuzbudljiv, i iako skoro svi muški junaci odbacuju Žusijanaru, za nas je nemoguće da ne budemo uz nju do samog kraja. Jer, kako sama autorka kaže: "Ružna žena je stanje duha kroz koje svaka od nas prolazi."